Šta uradi Bosanac kad hoće da pogleda dobar film? Snimi ga! Da je usvakoj šali bar zerica zbilje mogli su da se uvere posetioci trećeg po redu Bosanskohercegovackog Filmskog Festivala (BHFF), koji je krajem maja održan u Arhivu Antologijskih Filmova u Njujorku. Zajednički imentitelj većine od osam dokumentarnih, dva igrana, sedam kratkih i sedam animiranih filmova prikazanih na BHFF-u su teme identiteta, opstanka, otpornosti i pravde u ratnoj i posl eratnoj Bosni i Hercegovini.
|
|
Prva plata
|
Festival je otvorio kratki igrani film Prva plata autora Alena Drljevića, nominovan 2005. godine za najbolji evropski kratki film. U 13 minuta je stala čitava priča o realnosti posleratne Bosne u kojoj mladić iz Sarajeva zaradjuje svoju prvu platu u svojevrsnom «Bosanskom ruletu» - vozeći motor po minskim poljima.
|
|
Go West
|
Igrani film Go West autora Ahmeda Imamovića, inače dobitnik nagrade publike BHHF-a za celovečernji film, za temu ima ratna stradanja u Bosni iz do sada ne ispričanog ugla. U pitanju je naime storija o tome kako dva homoseksualca, Kenan i Milan, pokušavaju da pobegnu na Zapad. Uz glavne protagoniste Maria Drmača i Tarika Filipovića zapažene uloge u filmu imaju Mirjana Karanović i Rade Šerbedžija.
Za najbolji dokumentarni film, publika je izabrala 23-minutni Vidimo se prijatelju Ćazima Derviševića. U pitanju je topla priča o neraskidivom prijateljstvu Halida i Roberta, učenicima doma za slabovidu decu, koji jedan drugome pomažu u prevazilaženju problema svakodnevnog života.
|
|
Sasvim licno
|
Izmedju ostalih na Festivalu su još prikazani dokumentarci Slijepa pravda autora Aldina Arnautovića i Refika Hodžića koji se na duhovit ali istovremeno i kritčki način bavi ulogom Haškog Tribunala nakon 11 godina psotojanja i potrošenih 830 miliona dolara, te Sasvim licno autora Nedžda Begovića koji prati načine preživljavanja njegove porodice tokom rata. Publika sastavljena od pripadnika dijaspore bivših jugoslovenskih republika, njihovih gostiju te primetnog broja Amerikanaca (kako god da okreneš bili su to sve «naši») verovatno se najviše smejala kratkom filmu Damira Nikšića Da nisam Musliman, koji se najlakše može opisati kao kombinacija Violiniste na krovu i Letećeg cirkusa Monti Pajtona.
|
|
Da nisam Musliman
|
Dodajmo još i to da je sala svakog dana bila gotovo sasvim puna, da je Festival dobio pozitivne kritike od većine važnih njujorških medija te da su poslednjeg dana organizatori, dve neprofitne organizacije koje rade na području Njujorka - Radio Glas Bosne i Hercegovine i Akademije Bosne i Hercegovine odveli sve posetioce na rusku salatu, ćevape i burek.
|
Verzija za stampanje
Nazad na vrh
