IUCN katalizator politike zivotne sredine na Balkanu

30 May 2006

Ahim Stajenr

Dosadašnji generalni sekretar Medjunarodne unije za ocuvanje prirode (IUCN) Ahim Štajner izjavio je da je ta organizacija donela “veoma smišljenu odluku” da otvori programsku, regionalnu kancelariju za jugoistočnu Evropu u Beogradu u nameri da pomogne svojim savetima, ali i u usklađivanju nacionalne politike očuvanja prirode sa zakonima Evropske unije, u procesu evrointegracije.

“Dugoročno razmišljanje o zaštiti životne sredine trpelo je poslednjih godina na Balkanu zbog političke tranzicije, ekonomske situacije i konflikata”, ocenio je Štajner u intervjuu za izveštača EkoForuma sa međunarodne konferencije o Ekosistemima i iskorenjivanju siromaštva, održane u Kopenhagenu 26. aprila.

Štajner, koji 15. juna, posle pet godina na položaju generalnog sekretara IUCN prelazi na mesto šefa Programa UN za životnu sredinu (UNEP), objasnio je da je IUCN otvorio kancelariju u Beogradu, jer je “kod ministara za životnu sredinu, ali i nevladinih organizacija postojao interes za dobre i pouzdane tehničke savete”, ali i zato što je, kako je istakao, neka pitanja, koja su “u samom vrhu agende”, potrebno rešavati sada, jer bi posle moglo biti kasno.

“S obzirom na to da je IUCN institucija koja, da tako kažem, okuplja vlade, NVO i naučnike, ona je verovatno veoma dobar katalizator, jer su ograničenja u resursima kod vlada, ali i izvan njih, na primer na celom Balkanu, apsolutna, tako da je potrebno graditi nova partnerstva”, rekao je Štajner.

Na pitanje koji ga rezultat tokom njegovog mandata u IUCN čini najponosnijim, Štajner je odgovorio kako je to činjenica da je ta organizacija danas jedna od onih koja je najviše radila na “uvođenju pitanja očuvanja prirode u uobičajenu političku debatu i diskusiju”.

“Mislim da je pitanje očuvanja prirodnih resursa dugo doživljavano kao luksuz nekolicine, umesto da bude suštinsko znanje o opstanku na ovoj planeti i IUCN je danas uspešan jer je omogućio da se čuje glas onih koji se brinu o očuvanju prirode i dao snagu njihovim sposobnostima”, rekao je Štajner.

S druge strane, IUCN, ali i cela zajednica onih koji brinu o životnoj sredini i prirodnim bogatstvima, nisu uspele, prema njegovim rečima, da pomognu svetu da ispuni obećanja o finansiranju održivog razvoja i određenim pitanjima zaštite životne sredine, naročito u Africi, Aziji i Latinskoj Americi.

“Nadao sam se da će razvijene zemlje ranije shvatiti da su dale obećanja u Riju (Samit UN o Zemlji, Rio de Žaneiro 1992) i da su mnoge zemlje u razvoju pozitivno odgovorile na obećanja koje su dale, ali zauzvrat nisu dobile pomoć koja im je bila obećana i to je jedno od velikih razočarenja u ovom periodu posle Rija. Tek sada počinjemo sa ozbiljnijim diskusijama u okviru šire međunarodne debate o finansijskim mehanizmima”, napomenuo je Štajner.

On je dodao da su mnoge zemlje u razvoju “opravdano nezadovoljne ili razočarane” i postavljaju pitanja zašto da se sve više obavezuju na međunarodnom planu “kada u stvari imaju malo šta da dobiju i, ako hoćete, više da izgube, na primer suverenitet i drugo”.

Prema njegovim rečima, ne mogu se dostići globalni ciljevi zaštite životne sredine bez većeg stepena solidarnosti, “ne samo finansijske, ali i finansijske”.

Štajner je istakao, međutim, da je došlo do “zaokreta”, odnosno da je nastupila neka vrsta “renesanse”, jer političko liderstvo “počinje da rekonstruiše agendu, “koja uključuje ekonomiju i životnu sredinu, neodvojive jedne od druge”.

”Mislim da je najveći izazov s kojim se sada suočavamo da ne dozvolimo razdvajanje ekonomije od životne sredine”, istakao je Štajner. On veruje da bez Ujedinjenih nacija svet neće moći da napreduje i da je ono što svetu nedostaje “nova generacija razmišljanja, nova agenda” koja će omogućiti ljudima da pitanje očuvanja prirode ne doživljavaju kao “negativan refleks, ili ono što treba da se uradi, već kao ono što želim da uradim, jer za mene to ima smisla”.

“Svakog dana smo usred konflikta ili neslaganja oko toga kako zajedno da rešavamo globalna pitanja… Ironija je da u stvari nema velikog neslaganja bogatih zemalja i država u razvoju oko toga šta se dešava i priznanja da se to dešava i da to pitanje treba rešiti, ali ono što se često vidi u međunarodnim pregovorima jeste da države iz jedne ili druge pomenute grupe ne žele da postignu dogovor o nekoj rezoluciji, ne zbog toga što na domaćem polju rade upravo isto to, već zato što ne žele da se obavežu na međunarodnom polju”, rekao je dosadašnji šef IUCN, izrazivši nadu da će budućnost doneti akciju koja će biti bolje koordinisana na međunarodnom planu.

“Postoje veoma realni konflikti oko resursa i ekonomski konflikti, kao i sukobljavajući interesi na nacionalnom i međunarodnom nivou, ali ne treba dozvoliti da se oni pogoršaju, jer će posledice toga biti dodatna degradacija životne sredine, veći potencijali za domaće, ali i prekogranične sukobe, a nijednom političaru se to sigurno ne sviđa”, upozorio je Štajner.

“Nijedna država neće moći u izolaciji da se suoči s razvojem stvari na polju životne sredine. Mislim da UNEP može da radi na stvaranju novog okvira i olakšavanju zadataka iz međunarodne agende, u kojoj je najbitniji zajednički imperativ delovanja”, zaključio je on.