Kontinuitet divljanja Srpske radikalne stranke

15 June 2006

Lider SRS Vojislav Seselj, arhivski snimak

Povodom nedavne demonstracije govora mržnje u skupštini Srbije, kada je poslanik Srpske radikalne stranke Zoran Krasić ministarku poljoprivrede Srbije Ivanu Dulić - Marković za skupštinskom govornicom nazvao "ustašom", grupa 8 nevladinih organizacija štampala je letak kojim podseća na prethodne slučajeve u kojima su predstavnici radikala učestvovali u sličnim incidentima.

Vredjanje ministarke poljoprivrede za skupštinskom govornicom izazvalo je brojne reakcije u javnosti Srbije, a njena stranka G17 plus zapošela je sa akcijom prikupljanja potpisa gradjana za zabranu rada SRS.

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beogradski krug, Komitet pravnika za ljudska prava-YUCOM, Fond za Humanitarno pravo, Inicijativa mladih, Zene u crnom, Gradjanske inicijative, Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji smatraju svojom obavezom da podsete građane i društvo da ove pojave nisu nikakvi �incidenti�, već da se radi o kontinuitetu ispoljavanja jedne zločinačke i destruktivne politike, koja se poslednjih godina jasno izražavala i sa govornice Skupštine Srbije, navodi se u letku.

Tekst letka glasi:

Tomislav Nikolic

Da podsetimo, pretnje i uvrede drugim poslanicima nisu ništa novo — tako su se �na tapetu� nalazili Žarko Korać (poslanica SRS Vjerica Radeta, 21. juna 2005.), Nataša Mićić (poslanik SRS Aleksandar Vučić, 24. juna 2005.), ali i s�m Predsednik Skupštine, Predrag Marković, čija je (tadašnja) stranka, G17 Plus, od strane poslanice SRS Nataše Jovanović 10. maja 2004. označena kao �fašistička�. Ovo i pored toga što je sadašnji lider SRS u Srbiji, Tomislav Nikolić, svojevremeno (13. februara 2001.) sa skupštinske govornice izjavio da je �ponosan što je fašista�.“Ako je za vas mera da li je neko fašista ili ne, taj ratnohuškački pohod u kome smo mi učestvovali, onda sam ponosan što sam za vas i fašista.”

Uvrede upućene ministarki poljoprivrede su logičan kontinuitet politike javnih nastupa u kojoj je poslanik SRS Slobodan Janjić za tadašnjeg ministra pravde Republike Srbije 29. marta 2001. doslovno rekao da će ga �snaći žica nekog šintera, jer nije dostojan metka�. “Taj komunalac za sve žive i mrtve srpske patriote kaže da su psi rata, a tom kleptomanu poručujem da psi rata ginu herojski od metaka. Ili ih banditi Vladana Batića vode u Hag. Njega će snaći žica nekog šintera, jer nije dostojan metka.”

Aleksandar Vucic

U nešto poetičnijim momentima, Aleksandar Vučić je 27. februara 2002, takođe sa skupštinske govornice, zapretio svima koji se sa njim ne slažu da će im �suditi srpski narod�. Sam Zoran Krasić je na sednici održanoj 01. decembra 2005. godine, na vrlo grub način izvređao Predsednika Republike Srbije, Borisa Tadića i Bogoljuba Karića, kao i nevladine organizacije i medije.”Da nesvesno čovek saučestvuje sa fukarama običnim, Tadićem, Karićem, DS, PSS, nevladine organizacije, �Žene u crnom�, belom, zelenom, kako hoćete da okrenete, jer ima toga koliko god hoćete. Kada to dohvati Bogoljub Karić sa svojom šiptarskom BK televizijom, B92 sa svojom ustaškom televizijom, zaludi se narod sa pravom.”

Sve ovo ukazuje da najnoviji istupi predstavnika najbrojnije partije u Skupštini Srbije nisu nikakvi izolovani ekscesi niti �incidenti�, već predstavljaju kontinuitet delovanja i divljanja jedne jasne politike, politike u kojoj se optuženi za najstrašnije ratne zločine nazivaju �srpskim junacima� (na primer, Aleksandar Vučić, 11. jul 2001, Vjerica Radeta, 21. decembar 2005.), a svaka saradnja sa međunarodnom zajednicom �izdajom�. U ovakvoj politici, ceh plaćaju svi građani Srbije, a posebno buduće generacije, koje će morati da snose posledice ovakvog delovanja i izopštavanja države iz međunarodnih integracionih procesa tokom decenija koje dolaze. U viziji političke borbe koju zastupa SRS, Skupština se koristi kao moćno propagandno sredstvo ne samo za slanje najmračnijih poruka, već i za propagiranje sopstvene (sve)moći, kao da politika u kojoj su srpski radikali najaktivnije učestvovali tokom 1990-tih nije nanela već dovoljno zla građanima Srbije i njihovim susedima.

Takođe podsećamo da je govor mržnje i zakonski regulisan. Prema Krivičnom Zakoniku RS, član 387. predstavlja krivično delo rasna i druga diskriminacija. U stavu 1, ovog člana se kaže ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, nacionalosti, etičkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane SCG‚‚ i za koji može biti izrečena kazna zatvora od šest meseci do pet godina..

Eventualna zabrana rada SRS, predstavljala bi, makar i zakasneli, pokazatelj da u Srbiji postoji dovoljno ljudi kojima je stalo do budućnosti ove zemlje i boljeg života svih njenih građana. Ona bi takođe doprinela otrežnjenju i shvatanju da ljudima koji podržavaju zločine i ponose se svojim �fašizmom� jednostavno nije mesto u političkom životu ijednog društva na početku XXI veka.