Telekomunikacije: Monopolom protiv gradjana
|
Nedostatak informacija jedan je od elemenata siromaštva. Osnovni uzroci zacaranog kruga siromastva su nedostatak obrazovanja i informacija. Uprkos proklamovanoj političkoj volji za smanjenje siromaštva, gradjanima jugoistične Evrope, najsiromašnijeg evropskog regiona, sistematski se uskraćuju prava na informacije, obrazovanje i komunikacije, kroz onemogućavanje pristupa telekomunikacijama.
Jeftine komunikacije, na primer, pomogle su siromašnim ribarima u Indiji da za nekoliko puta uvećaju svoje zarade. "Za manje od penija po minuti, što je najjeftinija cena razgovora u mobilnoj mreži na svetu, farmeri u udaljenim područjima mogu da provere cene svojih proizvoda. Raspituju se na lokalnim pijacama, kako bi najbolje prodali svoju robu. Mogu da prate globalne trendove preko internet servisa koje omogućuju provajderi mobilne telefonije, a koji pokazuju cene bundeva ili banana u Lononu ili Čikagu", objavio je Vašington Post u reportazi o revoluciji koju su mobilni telefoni uveli u borbu protiv siromastva u Indiji. Informatičko - komunikacijske tehnologije su vitalan alat u razvojnom procesu, jer je odavno postalo jasno da uvećane investicije u telekomunikacije imaju veoma pozitivan uticaj na efikasnost u drugim sektorima, što na kraju podstiče ukupan ekonomski rast. Razvoj telekomunikacija je naročito važan u podizanju konkurentnosti zemlje i kreiranju novih radnih mesta. One, štaviše, utiču na razvoj demokratije, jer pružaju tehničke mogućnosti za transparentnije upravljanje i širu kontrolu, kao i za efikasnije javne usluge. Kroz telekomunikacije se omogućava veće učešće gradjana u procesu donošenja odluka. Razvoj telekomunikacija radikalno menja način na koj funkcioniše javna administracija. E-administarcija prevazilazi vremenske i prostorne bariejere i nudi gradjanima javne informacije i usluge u vreme i tamo gde ih traže, i to na lako dostupan način. Razvijene telekomunikacije otvaraju prostor za unapredjivanje obrazovanja, zdravstva, menadžmenta i elektronskih servisa i uprave kroz tele-medicinu, učenje na daljinu, e-upravu... Važnost razvijenih telekomunikacija pokazala je studija o ekonomskom uticaju broadbanda, koju su uradili stručnjaci američkog MIT-a. Prema tom istraživanju, one zajednice u SAD koje su imale broadband izmedju 1998. i 2002. godine doživele su brži rast u zapošljavanju (1%) i broju novih preduzeća (0,5%). Prema nedavnoj proceni nemačkog Ministarstva ekonomije, širenje broadbanda i pratećih usluga trebalo da dovede do povećanja nemačkog BDP za 46 milijardi eura izmedju 2004. i 2010. godine, kao i do otvaranja 265.000 novih radnih mesta. Savremene telekomunikacije omogućavaju pristup globalnim bazama znanja i informacija, utiču na privredu kroz smanjenje troškova poslovanja, otvaranje novih načina za obavljanje poslova i pronalaženje novih tržišta, omogućavaju vladama efikasnije javne servise, a aktivistima umrežavanje. Pre svega, one gradjanima zemalja u razvoju omogućavaju da prevazidju hroničan nedostatak resursa. Umesto mogućnosti da sve to koriste, gradjani jugoistočne Evrope postali su taoci spostvenih nacionalnih telekoma. U ime "nacionalnih interesa" i očuvanja kompanija od "nacionalnog značaja", oni plaćaju skupe i nekvalitetne telekomunikacijske usluge, i to samo pod uslovom da uopšte mogu da im pristupe. Monopolisti po prirodi stvari nemaju interesa da razvijaju nove, kvalitetnije i jeftinije usluge. Evropska unija, kojoj čitav region teži, još 1988. krenula je u prve korake ka liberalizaciji tržišta telekomunikacija, kako bi pospešila ekonomski, ali i svaki drugi razvoj. Poptuna liberalizacija stupila je na snagu 1998. godine, a u medjuvremenu je još nekoliko puta revidiran paket nepohodnih mera kako bi do 2010. godine bio ostvaren projekat Informatickog evropskog drustva. Set mera (acquis) iz 2003. propisuje da su sve mreže podložne konkurenciji u pružanju usluga prenosa glasa, podataka, interneta, radio i TV komunikacija. Prema izveštaju Evropske komisije, novi igrači na tržištu telekomunikacija od 1998. godine doveli su do pada cena razgovora u fiksnoj telefoniji za 1,6% godišnje, broj operatera se udvostručio, a korisnici danas izdvajaju 30% manje svojih prihoda na telekomunikacijske usluge. Uz sve to, konkurencija je dovela do novih usluga i razvoja novih tehnologija.
Cene lokalnih i medjugradskih poziva u fiksnoj telefoniji u zemljama jugoistočne Evrope i dalje su daleko ispod evropskog proseka. Mala zarada telekoma u ovoj oblasti, kao i skoro nikakva isplativost ulaganja u telekomunikacijsku infrastrukturu u udaljenim, slabo naseljenim ruralnim područjima, medjutim, dovela je do slabog interesa monopolista da omoguće univerzalan pristup makar u fiksnoj telefoniji. Najugroženiji i najsiromašniji slojevi tako su lišeni i osnovnih sredstava komunikacije. Prema podacima iz Izvestaja o sektoru telekomunikacija u JIE, koji je uradila kuća Cullen International na osnovu monitoringa uskladjivanja propisa u regionu sa propisima u EU, broj fiksnih linija na 100 stanovnika kreće se od 37 u Hrvatskoj, do 5 na Kosovu. Uz to, sa izuzetkom Hrvatske i Makedonije, veliki procenat fiksinih linija u JIE su takozvane "dvojničke veze".
Iako su razgovori u lokalu relativno jeftini, gradjanima JIE komunikacija sa ostatkom sveta je skoro nedostižna. Gradjani sa bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika od 12,400 USD u Hrvatskoj do 3,800 u Crnoj Gori, za razgovore sa inostranstvom plaćaju i nekoliko puta više nego gradjani EU, sa BDP po glavi stanovnika od 28,100 USD.
Stanovnicima regiona ni internet ne omogućava lakšu komunikaciju sa svetom. Nacionalni telekomi uglavnom drže kompletnu infrastrukturu koju iznajmljuju provajderima pod veoma nepovoljnim uslovima, što poskupljuje usluge krajnjim korisnicima, a nivo usluga uglavnom drži na onom iz doba početaka interneta. Većina ionako malog broja korisnika interneta u JIE koristi dial-up pristup. Prema izvešatju Cullen International, koji obuhvata i Bugarsku i Rumuniju, u ovom regionu broadband internet koristi tek oko 1,6% korisnika. Tamo gde i postoje mogućnosti za broadband (uglavnom u većim gradovima), problem su cene, koje su u većini slučajeva iznad evropskog proseka.
U isto vreme, konkurencija u EU je dramatično snizila cene, pa se broj korisnika broadbanda učetvorostručio u poslednje tri godine. U januaru 2006. godine, broj pretplatnika broadbanda popeo se na skoro 60 miliona u EU25, sa stopom penetracije od 25%. Prema poslednjem izvestaju EUROSTAT-a, 52% domaćinstava u EU25 imalo je pristup internetu u prvom kvartalu 2006, a 32% je koristilo broadband. Istovremeno, 96% preduzeća koristi internet, od čega je 75% imalo broadband pristup. Prosečna cena flet paketa sa brzinom od 1Mb/s u EU danas iznosi 37 eura, s tim što se procenjuje da će ta cena do 2010. pasti za najmanje 14%. Ovakav razvoj u EU omogućili su regulatorni zakoni koji insistiraju na postojanju konkurencije. Pre njih, neophodna je politička volja koja u vidu ima benefit korisnika, a ne velikih nacionalnih monopolista. Evropska komisija je u svojim policy dokumentima zauzela stav da je broadband pristup internetu jedan od preduslova za razvoj informatičkog društva i društva baziranog na znanju. Jedan od preduslova su i jeftine mobilne komunikacije. Posvećenost na tom polju EU je pokazala kroz monitoring cena rominga za svoje gradjane i konstantne pritiske na operatere da smanje cene. Prema izveštajima, od kraja prošle godine cene rominga u EU pale su za 22%. Evropska komisija nedavno je predložila nove propise u ovoj oblasti, koji bi trebalo cene rominga da smanje na ispod 50 centi. Nacionalni monopolisti u oblasti telekomunikacijskih usluga spadaju medju najuspešnije kompanije. Oni predstavljaju stalan izvor prihoda za nacionalne budžete, sjajan predmet političke trgovine oko direktorskih i mesta u upravnim odborima i konstantan izvor korpucije. Što duže jedna vlada obezbedi monopolistički položaj svog telekoma, to će ga jednog dana povoljnije prodati. Proces stabilizacije i asocijacije sa EU, u kome se nalaze sve zemlje regiona, na kraju će primorati nacionalne vlade da prihvate evropske norme i u oblasti telekomunikacija. U medjuvremenu, civilnom društvu u regionu ostaje ogroman prostor za osvajanje. Unutar tog prostora, izmedju interesa političkih elita i visokog biznisa, ukoliko sav posao ne bude prepušten EU, na civilnom društvu je da se izbori za prava na znanje, informacije i komunikacije, dobre regulatorne i nediskriminativne zakone i najbolje načine liberalizacije tržišta telekomunikacija. * * * Telekomunikacije u Albaniji - skuplje nego igde Problem telekomunikacija na Kosovu vezan uz rjesenje statusa Umjesto e-Hrvatska - T-Hrvatska Telekomunikacije u Bosni i Hercegovini Makedonija: Korak napred, dva nazad ka liberalizaciji telekomunikacija Srbija, talac nacionalnog Telekoma. |
Verzija za stampanje
Nazad na vrh
