Srbija, talac nacionalnog Telekoma

29 November 2006

Kada je u junu 2005. Telekomu Srbija istekao osmogodi�nji ugovor o monopolu, poznavaoci tr�i�ta telekomunikacija ponadali su se da će u narednih godinu dana i u Srbiju stići kokurencija u ovom sektoru, a sa njom i pad cena i podizanje kvaliteta usluga. Godinu i po dana kasnije, stanje na srpskom tr�i�tu ostalo je nepromenjeno, a prema Strategiji razvoja telekomunikacija, koju je nedavno usvojila Vlada Srbije, monopol Telekoma Srbija faktički se produ�ava do 2010. godine.

U Strategiji razvoja telekomunikacija, koju je Vladi predlo�ila Republicka agencija za telekomunikacije (RATEL), navodi se da se "metodičnim i postupnim pristupom liberalizaciji telekomunikacija mo�e osigurati da se Telekomu Srbija ne nanese �teta na samom otvaranju tr�i�ta, koja ujedno mo�e da nanese �tetu celom sktoru". Postepenim otvaranjem tr�i�ta omogućiće se Telekomu Srbija da zavr�i razvoj svoje mre�e i sistema, a ujedno da se organizaciono bolje pripremi za konkurenciju, dodaje se u strategiji.

Dosada�nji učinci monopola nad telekomunikacijama ogledaju se u činjenici da Srbija po svim pokazateljima razvijenosti telekomunikacija zaostaje za zemljama u regionu. Telekom Srbija danas u svojim rukama dr�i kompletno tr�i�te fiksne telefonije, jednu od dve mre�e mobilne telefonije i skoro čitav pristup internetu. Svi dosada�nji poku�aji da se moć ove kompanije ograniči su propali. Skup�tina Srbije 2003. godine donela je moderan Zakon o telekomunikacijama, ali je kasnijim izmenama tog zakona ukinuta obaveza razdvajanja Telekoma na posebna pravna lica - preduzeća za bavljenje fiksnom telefonijom, mobilnom telefonijom i internetom.

I pored ulaganja Telekoma Srbija poslednjih godina u razvoj telekomunikacione infrastrukture, prema podacima Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL), od 2,7 miliona korisnika fiksne telefonije u Srbiji, 290 hiljada su jo� uvek dvojnici, a 350 hiljada je priključeno na analogne centrale. Telekom Srbija nije u stanju da ispuni sve zahteve za uvodjenje fiksnog telefona - RATEL procenjuje da je potencijalno tr�i�te fiskne telefonije 3,2 miliona korisnika. Prema podacima iz Izvestaja o sektoru telekomunikacija u JIE, koji je nastao iz monitoringa uskladjivanja propisa u regionu sa propisima u EU, za popravku linije u kvaru u proseku se čeka po 50 i vi�e sati, a 5,7% poziva u medjugradskom saobraćaju je neuspe�no. Na uvodjenje nove fiskne linije čeka se 15 dana, ukoliko postoje tehničke mogućnosti za novu liniju, mada se u javnosti često čuju pritu�be da se na odgovor Telekoma na zahtev za telefonski priključak čeka i po nekoliko meseci. Ovo, kao i činjenica da monopolistički polo�aj ne nameće Telekomu Srbija potrebu da se anga�uje u borbi za kupce, jedan je od ozbiljnih uzroka korupcije.

U Istra�ivanju o korupciji u Srbiji Centra za liberalno demokratske studije o korupciji iz 2001. godine, Telekom Srbija svrstan je u visoko korumpirane slu�be. "Nezainteresovanost slu�benika Telekoma Srbija mo�e da dovede do toga da se već odobrena linija čeka mesecima. Tada na scenu stupaju preduzimljivi zaposleni samog Telekoma. Naime, novi korisnik o svom tro�ku treba da obezbedi kućnu instalaciju novog priključka. Budući da malo ko od novih pretplatnika raspola�e tehničkim znanjem potrebnim za takav posao, obično se takav posao ponudi nekom od radnika Telekoma. Prihvatanje posla veoma često podrazumeva da se uz postavljanje kućne instalacije ubrza i njeno priključenje na odgovarajuću telefonsku centralu. Prema svedočenjima novih pretplatnika, cene obe navedene usluge prilično variraju (kretale su se od 200 do 500 DEM ukupno)", navodi se u Istra�ivanju.

Privilegija gradjana Srbije je da u fiksnoj telefoniji razgovaraju po verovatno najni�im tarifama u Evropi. Tri minuta lokalnog razgovora ko�ta 1,13 eurocent. Kada je reč o medjunarodnim pozivima, medjutim, cene razgovora su iznad proseka Evropske unije, čiji gradjani zaradjuju skoro sedam puta vi�e (srpski bruto dru�tveni proizvod po glavi stanovnika je 4,400 USD, a u EU 28,100 USD, prema Cia World Factbook). Desetominutni razgovor sa SAD, recimo, u Srbiji ko�ta vi�e nego duplo od evropskog proseka, odnosno 6,04 eur.

Čak ni jeftini načini za zaobila�enje skupih operatera ne re�avaju ovaj problem: u junu 2002. godine Telekom Srbija je blokirao linije iznajmljene internet provajderima koji su počeli da pru�aju VoIP usluge, sa obrazlo�enjem da time kr�e pravo te kompanije na monopol u fiksnoj telefoniji. Posle �estokog rata Telekoma i provajdera, koji se preselio u medije, sudove i nadle�na ministarstva, Trgovinski sud je nalo�io Telekomu da odblokira linije, ali je Telekom to odbio. Tada�nje Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija zaključilo je da provajderi ne kr�e pravo Telekoma na monopol, i takodje nalo�ilo uspostavljanje linija, ali je Telekom ponovo odbio. U poslednjem poku�aju, Centar za razvoj internteta i Udruzenje internet provajdera zatra�ilo je od Ustavnog suda ocenu ustavnosti monopola na fiksnu telefoniju, s obzirom da je Ustavom monopol eksplicitno zabranjen. Skoro pet godina kasnije, u Strategiji razvoja telekomunikacija kojom se faktički monopol Telekoma produ�ava na neodredjeni period, pitanje VoIPa nije regulisano, osim konstatacije da je VoIP neminovan i da svi zainteresovani subjekti nisu stavljeni u isti polo�aj.

U posao sa VoIP-om se, medjutim, uključuje sam Telekom Srbija. Na nedavno odr�anom skupu IS DOS 2006, Telekom je predstavio detalje o svojoj pre-paid VoIP usluzi za krajnje korisnike. Predsednik Centra za razvoj interneta Slobodan Marković upozorio je da su Telekomove cene VoIP telefoniranja za Severnu Ameriku daleko skuplje nego �to bi trebalo da budu. "Op�te je poznato da su cene VoIP telefoniranja sa Severnom Amerikom (i drugim liberalizovanim telekomunikacionim tr�i�tima) na globalnom tr�i�tu uvek bile mnogo ni�e nego recimo sa zemljama u na�em okru�enju (i drugim monopolizovanim tr�i�tima). Ovakva ponuda mo�e da pije vodu samo u uslovima de fakto monopola Telekoma, koji će po svoj prilici da potraje jo� neko vreme", napisao je Marković u svom postu na Internodium mejling listi.

�to se tiče mobilne telefonije, poput većine zemalja u regionu, Srbija se nalazi u postupku ulaska trećeg operatera na tr�i�te. Kakav će efekat konkurencija ostaviti na ovom polju ostaje da se vidi, ali ono �to je obele�ilo prethodnu deceniju jeste oligopol dve mobilne mre�e, koje su, uz to, imale veoma nejasnu, a medjusobno povezanu vlasnicku strukturu, nastalu iz dilova re�ima Slobodana Milo�evića sa tajkunom Bogoljugom Karićem. Posle 5. oktobra 2000. u sredjivanje vlasničkih odnosa izmedju Karićevog Mobtela, Telekomovog MTS-a, PTT-a, dr�ave Srbije i austrijskog Mobilkoma uključio se i Arbitra�ni sud u Beču. Pre nego �to je taj sud doneo presudu u ovom slučaju, Vlada Srbije uspela je da re�i sporove i Mobtel proda norve�kom Telenoru. Dve nove medjunarodne kompanije, Telenor i austrijski Mobilkom, koji je upravo dobio licencu, najavljuju uspostavljanje treće generacije mobilne telefonije, pad cena rominga i politiku konkurentnosti.

Internet

Zbog visokih cena i neodgovarajuće infrastrukture, broadband internet je u Srbij ustigao tek pre nepune dve godine, i to većinom u formi ADSL-a. Za to vreme, prema podacima RATEL-a, broj korisnika ADSL-a dostigao je cifru od oko 50.000. Čitava ADSL infrastruktura pripada Telekomu, i svi ADSL priključci zavr�avaju na Telekomovoj opremi. Telekomova infrastruktura trenutno omogućava ADSL internet samo u nekoliko većih gradova Srbije. Prema rečima predsednika Dru�tva za informatiku Srbije, u Srbiji postoji oko 100.000 neostvarenih ADSL priključaka jer Telekom ne mo�e da pru�i tehničke uslove.

Predsednik Udru�enja internet provajdera Vojislav Rodić opisao je nedavno u časopisu Svet kompjutera kako izgleda saradnja provajdera ADSL-a sa Telekomom. Prema njegovim rečima, Telekom kvarove i probleme u vezi uglavnom otklanja samo u radno vreme, pa čitav proces ponekad traje i do tri nedelje. Takodje, relativno je česta i situacija da se korisnik prilikom reorganizacije Telekomove mre�e sa telefonske centrale na kojoj mu se nalazi ADSL priključak prebaci na manju centralu, bli�u njegovom mestu stanovanja, gde često ne postoje tehnički preduslovi za ADSL. Takav korisnik bez ikakve najave, obave�tenja ili saveta preko noći ostaje bez svog ADSL priključka.

Provajderi su, tvrdi Rodić, prinudjeni da unapred plaćaju priključke u blokovima od po hiljadu, i za svaki blok Telekomu plate preko dva miliona dinara (25.000 eur), i to unapred, pre nego �to nađu prvog korisnika. Telekom je, medjutim, prema njegovim rečima, u julu obavestio provajdere da vi�e nije u mogućnosti da aktivira nove korisnike zbog nedostatka slobodnih ADSL priključaka, kao i da će problem u nabavci opreme biti re�en za nekoliko meseci. "Tako je nastala paradoksalna situacija da provajderi, i pored toga �to su Telekomu unapred platili ne�to �to, objektivno, ne postoji, nemaju način da dođu do krajnjih korisnika i tako povrate bar deo značajnih sredstava ulo�enih u sam servis, marketing i nabavku opreme", ka�e Rodić.

"Ključni problem ADSL-a i mnogih drugih internet (i ne samo internet) servisa jeste u stoprocentnom monopolu koji Telekom dr�i u domenu last mile infrastrukture. Prevedeno na prost jezik, reč je o bakarnim paricama (local loops) kojima su korisnici povezani sa lokalnim telefonskim centralama, a koje se nalaze u ekskluzivnom vlasni�tvu Telekoma. Provajderi bi rado investirali sredstva u nabavku dodatnih ADSL priključaka, ali te�ko da mogu da naprave direktan prodor do korisnika sve dok je Telekom jedini �policajac� na �poslednjoj milji�, zaključuje Rodić.

Pored svega, postojeća infrastruktura za ADSL omogućava protok od najvi�e 768 Kbit/s, za razliku od standarda u EU, ali i zeljama u okru�enju, od 1Mbit/s. Dok je prosečna cena broadband pristupa u Evropskoj uniji 37 evra mesečno za pakete bez ograničavanja potro�nje i za brzinu od 1Mbit/s, cene flat paketa u Srbiji se kreću od oko 15 evra za 256Kbit/s do izmedju 45 i 65 evra za 768 Kbit/s, u zavisnosti od provajdera. Drugim rečima, brojni multimedijalni sadr�aji na internetu gradjanima Srbije su i dalje nedostupni.

Sudeći prema poslednjim najavama iz Telekoma Srbije, to javno preduzeće sprema se da iskoristi svoj monoposki polo�aj i izbaci sa tr�i�ta internet provajdere. Naime, Telekom je nedano počeo sa maloprodajom dial-up i ADSL usluga. "Krajnjim korisnicima ovo na prvi pogled mo�e da izgleda vrlo primamljivo - dobiće Internet po netr�i�nim cenama, ali će posle kukati kada izgube mogućnost izbora i sve �to uz to dolazi: nezainteresovanost Telekoma za razvoj izvan urbanih zona, sporo uvođenje novih usluga, nezainteresovanost za pru�anje dobre podr�ke, proizvoljno formiranje cena i ostale stvari sa kojima se vlasnici fiksnih telefona suočavaju već decenijama", upozorava predsednik Centra za razvoj interneta Slobodan Marković.

Jedinu nezavisnost od Telekoma na polju interneta imaju kablovski operateri. RATEL procenjuje da korisnika interneta preko kabla ima oko 30.000. Jedino kablovski operateri trenutno nude flat pakete od 1Mb/s, po ceni od 75 evra mesečno. Kablovski operateri imaju sopstvenu infrastrukturu koju mogu da prilagodjavaju svojim potrebama. Osamdeset odsto mre�e koju koristi 29 kablovskih operatera, medjutim, čine kablovi koji podrazumevaju samo jednosmeran pristup, odnosno distribuciju radio i TV programa. To znači da većina njih i ne pru�a usluge pristupa internetu. Iako je RATEL upravo krenula u uvodjenje reda i izdavanje dozvola medju kablovskim operaterima, ostaje činjenica da su kablovski operateri, kada su krenuli u masovan prodor na tr�i�tu neposredno posle promena 2000. godine, medjusobno podelili teritoriju pod veoma netransparentnim uslovima. Gradjani su prema tom dogovoru o preraspodeli, bez ličnog uče�ća u procesu odlučivanja, dobili operatere koje trenutno ne mogu da menjaju po izboru, a medju kojima vi ne pru�aju i usluge interneta.

Čitava stvar rezultirala je pora�avajućim podacima o broju korisnika interneta u Srbiji. Prema poslednjem istra�ivanju Centra za proucavanje informatickih tehnologija (CePIT), 24% stanovnika koristi internet. Od toga, skoro 80% internetu pristupa preko dial-up modema. Od 1999. godine, broj korisnika interneta u Srbiji se uvećao oko 5 puta, �to predstavlja relativno nisku stopu prira�taja budući da je broj korisnika bio veoma mali.

Ono �to je u ovom istrazivanju posebno palo u oči, jeste činjenica da čak 52% nekorisnika interneta nema nameru da postane korisnik, i to pre svega jer smatra da im internet nije potreban � to je izjavilo čak 47% nekorisnika interneta. "Uzrok ovog problema ogleda se u neuviđanju svrhe računara � kako u poslovanju tako i u obavljanju svakodnevnih administrativnih poslova. Konkretno, neophodno je omogućiti elektronski pristup svim dr�avnim slu�bama. Potom, građani moraju biti obave�teni i naučeni kako se koriste tehnologije kojima će pristupati tim servisima, a paralelno sa tim neophodno je razviti adekvatnu telekomunikacionu infrastrukturu", navodi CePIT.

"Nizak prira�taj novih korisnika kao i dominantno povezivanje na internet klasičnim dial up modemima i prilično visoki tro�kovi za razvijenije vidove pristupa internetu jasan su poziv za organizovano dru�tveno delovanje u pravcu stvaranja uslova i atmosfere za difuziju interneta kroz sve. Re�enje ovoga problema nalazi se pre svega u liberalizaciji tr�i�ta, u kome dr�ava mora imati va�nu ulogu kako bi posebno za�titila kritične socio-demografske grupe", dodaje CePIT u izve�taju o broju korisnika u Srbiji.

RATEL

Kako bi dr�ava preuzela svoju va�nu ulogu u razvoju telekomunikacija, neophodna je politička volja. O volji političke elite u Srbiji govori činjenica da je, iako je Zakon o telekomunikacijama donet jo� 2003. godine, njegova primena počela tek dve godine kasnije. Republička agencija za telekomunikacije, koja je trebalo da počne sa radom 6 meseci po dono�enju zakona, imenovana je tek u maju 2005, a praktično je počela da radi pre nepunih godinu dana, i to posle pretnje da će, ukoliko dr�ava ne ispuni svoje obaveze, obustaviti rad.

RATEL se tek nalazi u procesu dono�enja brojnih propisa koji treba da omoguće red u oblasti telekomunikacija. Poverenje u njenu nezavisnost uzdramno je kada je RATEL ponudila na javnu raspravu Strategiju o razvoju telekomunikacija. U nadle�nosti RATEL-a, naime, nije da predla�e ovakvu strategiju, niti da o njoj otvara javnu raspravu. Deo Strategije kojim se predvidja produ�enje monopola Telekoma Srbije shvaćen je kao stavljanje nezavisnog regulatornog tela u slu�bu Telekoma, s obzirom da je predlog za odbranu monopola potekao ba� iz RATEL-a.

Na okruglom stolu o predlogu Strategije, koji je na poziv RATEL organizovao časopis Republika, predsednik Upravnog odbora RATEL-a Jovan Radunović otvoreno je izjavio: "Nisam sasvim siguran da smo nezavisna institucija. Na� glavni zadatak je da načinimo strategiju". On je, tokom dikusije, rekao da je RATEL du�na da se bori protiv monopola i da to i čini. "Ali u slučaju Telekoma radi se o dr�avnom interesu, a mi nemamo informacije o tome i ne odlučujemo. Recite - to ne mo�e, po�aljite primedbe. Ali mi nismo svemoćni kada je u pitanju ukidanje monopola", rekao je Radunović.

�to se tiče Komisije za za�titu konkurencije, iako je monopol protivan Ustavu i zakonima, ona se pitanjem Telekoma Srbije do sada nije bavila. Time se nisu bavila ni udru�enja za za�titu potro�ača. U martu 2003. godine osnovano je Udruzenje korisnika telekomunikacija, sa misijom stvaranja slobodnog telekomunikacionog tr�i�ta. Ovo udru�enje, kao i većina ostalih (malobrojnih) inicijativa civilnog dru�tva za liberalizaciju tr�i�ta telekomunikacija, svelo se na internet forum na kome učesnici razmenjuju informacije o posledicama monopola Telekoma Srbije. Broj korisnika interneta u Srbiji je, medjutim, suvi�e mali da bi online zajednice mogle da prerastu u značajnijeg dru�tvenog aktera. Stejkholderi iz biznis sektora, iako ugro�eni politikom Telekoma, o tome ne �ele javno da govore, iz straha da ne ugroze odnose sa (jedinim mogućim) partnerom. Pored toga, Telekom Srbija pojavljuje se kao sponzor brojnih medijskih kuća, ili TV emisija, pa, osim povremenih napisa, ni mediji ne ulaze u značajniju kampanju za liberalizaciju. Politička elita u Srbiji oduvek je koristila u javnim preduzecima za udomljavanje zaslu�nih stranačkih kadrova i političku trgovinu. O ostalim vezama Telekoma Srbija i vlasti mo�e samo da se nagadja, jer ne postoje pouzdani podaci. Kao interesantna ilustracija tih odnosa mogu da poslu�e SMS poruke kojima su gradjani Srbije pozivani da izadju na referendum o novom Ustavu Srbije tokom predreferendumske kampanje.

Imajući u vidu jeftine razgovore u fiksnoj telefoniji u lokalu, strahovitu izolaciju u kojoj se nalaze gradjani Srbije i činjenicu da su savremene telekomunikacije toliko daleko od njih da se njihovo odsustvo i ne do�ivljava kao nedostatak, ne čudi činjenica da su problem nerazvijenosti tr�i�ta prepoznali samo korisnici interneta i porodice onih koji su napustili zemlju. Njih ionako, po daleko jeftinijim cenama, zovu odande.