|
Makedonija: Korak napred, dva nazad ka liberalizaciji telekomunikacija
Politička volja za poboljšanje situacije u oblasti telekomunikacija i ICT postoji, i sve je jača, sudeći prema najavama nove Vlade da je Zakon o informatičkom drugštvu u procesu usvajanja, ali i najavama da se osnuje Ministarstvo za informatičko društvo, koje bi trebalo da počne sa radom do kraja godine. Na regionalnoj konferenciji E-Society, koja je održana pre nekoliko dana, ministar saobraćaja i telekomunikacija Mile Jankievski najavio je brojne projekte koji će biti sprovedeni sledeće godine, izmedju ostalog, i projekat besplatnih kompjutera za makedonske škole.
U uslovima sve veće konkurencije u sektoru telekomunikacija u zemlji, 30. oktobra 2006. Agencija za elektronske komunikacije (AEC) raspisala je medjunarodni tender za trećeg operatera mobilne telefonije, koji bi, ako sve prodje kako je zamišljeno, trebalo da dovede do dramatičnog pada cena usluga i do liberalizacije tržišta mobilne telefonije. Ukupno 13 kompanija se prijavilo na konkurs za raspodelu frekvencija. Prema planoovima, treći operater mobilne telefonije trebalo bi da počne sa radom do kraja juna 2007.
Takodje, posle mnogih lažnih najava o namerama, Kompanija "Makedonske telekomunikacije" će dobiti pravu konkurenciju u On.net-u, internet provajderu koji će i zvanično početi sa pružanjem usluga fiksne telefonije. On.net planira da prve telefonske linije pusti u prodaju 24. januara 2007. Novi operater omogućiće gradjanima Makedonije jeftinije medjunarodne, medjugradske i lokalne razgovore, kao i pozive ka mobilnim mrežama u zemlji. Prema najavama, u ponudi će biti brojni paketi sa različitim uslugama. U ovom trenutku, medjutim, još nije poznato da li će korisnici koji budu odlučili da predju na On.net morati da plaćaju mesečnu pretplatu. Glavna prepreka ulasku novog operatera fiksne telefonije, koji bi bio konkurencja Telekomu, leži u sporazumu o koncesijama, kojim su "Makedonskim telekomunikacijama" omogućena ekskluzivna prava (drugim rečima, monopol). Prema tom sporazumu, monopol MT-a je trebalo da se okonča 31. decembra 2004. Pa ipak, zbog odlaganja usvajanja Zakona o elektronskim komunikacijama, koji je donet u martu 2006, liberalizacija tržišta zakasnila je skoro dve godine.
Telekomunikacijske kompanije žale se na visoke cene koje Telekom naplaćuje za konekciju na njegovu mrežu. Usput, Telekom ima monopol na cene interkonekcije do 2018. Kao i u ostalim evropskim zemljama, sporazumi o interkonekciji su neophodni za razvoj efikasne konkurencije u Makedoniji, jer imaju direktan uticaj na cene koje plaćaju krajnji korisnici telekomunikacijskih usluga sad i u budućnosti. Kak obi ubrzala liberalizaciju tržišta telekomunikacija, Vlada je naložila Agenciji za elektronske komunikacije da do 15. decembra ove godine napravi detaljnu reviziju ponude interkonekcija, u kojoj će cene biti bazirane na pravim operativnim troškovima i niže od cena koje Macedonian Telecommunications nudi svojim krajnjim korisnicima.
Postojeća infrastruktura u Republici Makedoniji uključuje mreže fiskne javne telefonije, mreže mobilne javne telefonije i mreže koje omogućavaju pristup internetu i trensfer drugih telekomunikacijskih signala. Mreža javne fiksne telefonije "Makedonskih telekomunikacija", kompanije sa dominantnim privatnim kapitalom (51% kompanije poseduje madjarski "Matav"), u potpunosti je digitalna. Osim prenosa glasa i podataka, ova kompanija nudi brojne druge servise (glasovnu poštu, kenoferencijske pozive, linije za hitne slučajeve, 0800 (zelene) brojeve, 08xy (plave) brojeve, pripejd kartice, itd.). Broj korisnika fiksne telefonije iznosi oko 525 hiljada, prema podacima Komisije za informacijsku tehnologiju (KIT).
Tržište internet provajdera u Makedoniji liberalizovano je od oktobra 1997. godine, kada su izdate koncesije za prenos podataka. Rezultat je postojanje pet važnih internet provajdera u zemlji. Procene o broju korisnika interneta kreću se od 5% populacije prema Ministarstvu saobraćaja i telekomunikacija, preko 18% prema Nacionalnom zavodu za statistiku, sve do 27%, kak oje navedeno u istraživanju "Upotreba interneta i kompjutera u Republici Makedoniji", koju je sproveo USAID (napomena: 8% svih korisnika počelo je da koristi internet u poslednjih šest meseci). Naši pokušaji da od Agencije za elektronske komunikacije dobijemo konkretnije podatke, nisu uspeli. Rečeno nam je da tu informacije poseduju provajderi, koji ih smatraju veoma poverljivim podacima koje ne treba objavljivati u javnosti.
Iako je broj korisnika interneta u Makedoniji i dalje mali, postoje vidljivi rezultati sprovedenih aktivnosti iz Akcionog plana za informatičko društvo, koji je usvojen zajedno sa Strategijom informatičkog društva. Sprovedeno je nekoliko važnih projekata iz oblasti e-uprave, e-privrede i e-gradjana:
-
uvodjenje broadband interneta u sve osnovne i srednje škole (ukupno 550 škola, uz finansijsku podršku USAID-a); www.piom.com.mk - elektronsko popunjavanje obrazaca za socijalno i penzijsko osiguranje zaposlenih (uključene su sve aktivne kompanije u Makedoniji); www.emarketplace.org.mk - portal namenjen kompanijama koje žele da promovišu svoje proizvode i usluge na internetu; www.ads.gov.mk - elektronsko podnošenje prijava za zaposlenje Agenciji za zaposlene u administraciji; tačke pristupa internetu gradjanima osam makedonskih opština, svaki centar je opremljen sa 10 kompjutera i brzom vezom; www.mchamber.org.mk - 220.000 poseta tokom 2005 web sajtu Privredne komore; servisi e-uprave nalaze se na portalu www.uslugi.gov.mk; transparentno objavljivanje zaključaka i odluka Vlade Republike Makedonije.
Jedinice lokalne samouprave minimalno koriste osnovnu komunikacijsku infratsrukturu. Od ukupno 124 gradonačelnika, njih 44 koristi e-mail, samo 23 njih ima web sajt (izraženo u procentima, 35,4% koristi e-mail i manje od 18% promoviše svoju politiku i aktivnosti na web sajtu). Ovo je, pre svega, posledica činejnice da je PC pismenost u Makedoniji na izuzetno niskom nivou. U KIT-u procenjuju da u ovom trenutku u Makedoniji ima oko 6.000 ADSL priključaka, većinom u vlasništvu pravnih lica, dakle podzeća.
Mali broj korisnika interneta je posledica visokih cena broadbanda. Cene ADSL pristupa kreću se izmedju 25 i 40 evra, u zavisnosti od brzine i ograničenja količine saobraćaja, dok je dial-up veoma skup. Kablovski operateri nude kablovski internet, po cenama koje se formiraju na osnovu brzine i kapaciteta za download, a kreću se izmedju 10 i 20 evra za 1GB download-a uz brzinu od 512 Mbs.
Dve kompanije koje imaju licencu za mobilnu telefoniju su "Cosmofon" i "Mobimak" (koji je nedavno promenjen u "T-mobile Makedonija", i tako postao deseti član T-Mobile International). Ukupan broj korisnika mobilne telefonije u Makedoniji je oko 776.000 (prema podacima KIT-a). “Cosmofon”je drugi operater i konkurencija kompaniji T-mobile samo u domenu mobilne telefonije. Ova kompaija polako, ali sigurno, dokazuje prednosti konkurencije na tržištu, kada je reč o cenama, ali i o raznovrsnosti proizvoda i njihovom kvalitetu.
Sa jednim operaterom fiksne telefonije i nekoliko drugih kompanija koje nude različite telekomunikacijske usluge, Makedonija je zapela na samom začelju liste evropskih zemalja kada je reč o javnim telefonskim uslugama. Jedan minut razgovora u fiksnoj telefoniji u Makedoniji košta jedan denar (0,0159 eur). Jedan minut u medjugradskom saobraćaju košta 0,0477 evra. Imajući u vidu troškove života i prosečne plate, gradjani Makedonije plaćaju izuzetno visoke telefonske račune. Cullen International, ugledna belgijska kompanija, potrvdila je u spetmebru 2006. da je Makedonija u vrhu evropskih zemalja po cenama telefonskih usluga. Njihova analiza je pokazala da makedonski gradjani plaćaju iste mesečne pretplate kao i gradjani EU. Prema Cullen International, Makedonija se, po cenama medjunarodnih razgovora približava evropskom proseku.
|
|
|
|
|
