Srbija: Vlada OCD vidi kao rivale i nuzno zlo

23 February 2007

�est godina nakon demokratskih promena, neprofitni sektor u Srbiji i dalje čeka na pravnu regulativu koja bi uredila načine rada i odnose sa dr�avom. Iako su obe vlade posle 2000. godine najavljivale novi zakon o udru�enjima gradjana, i uprkos činjenici da je Srbija prijemom u Savet Evrope u aprilu 2003. godine preuzela obavezu da u roku od godinu dana donese takav zakon, pravni status NVO i danas je regulisan Zakonom o udru�ivanju građana u udru�enja, dru�tvene organizacije i političke organizacije iz biv�e SFRJ i Zakonom o dru�tvenim organizacijama i udru�enjima građana Srbije iz 1982. godine.

Zbog toga, u Srbiji je danas moguće na dva načina registrovati nevladinu organizaciju - prema republičkom zakonu u Ministarstvu unutra�njih poslova, a prema biv�em saveznom u Ministarstvu za dr�avnu upravu i lokalnu samoupravu. Posebnim Zakonom o zadu�binama, fondacijama i fondovima uredjen je rad ovog tipa neprofitnih organizacija, za koje je nadle�no Ministarstvo kulture.

Iako omogućavaju relativno jednostavnu proceduru osnivanja NVO, ovi zakoni su arhaični i ne odgovaraju dana�njim potrebama neprofitnog sektora. U njima se ne pominje saradnja dr�ave i nevladinog sektora, niti postoji ni zakonom uredjeni način na koji NVO mogu da konkuri�u za sredstva iz bud�eta za realizaciju svojih projekata ili da, recimo, iznajme ili dobiju na kori�ćenje prostor u u dr�avnoj svojini za svoje aktivnosti.

"Svi oblici saradnje između dr�ave, teritorijalne autonomije i lokalne vlasti odvija se na potpuno ad hoc osnovi, �to naravno stvara uslove za potpunu arbitrernost i samovolju dr�ave i nedostatak pravne sigurnosti i mogućnosti za odr�ivi ekonomski razvoj i smanjenje zavisnosti od stranih donacija NVO sektora", navodi mr Tatjana Pavlović - Kri�anić u Analizi pravnog okvira delovanja civilnog drustva u Srbiji napravljenoj za ProConcept.

U junu 2006. godine, Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o udruzenjima gradjana, čiji je tekst - pod pritiscima OEBS, Saveta Evrope i EU - usagla�en sa stavovima predstavnika neprofitnog sektora. Ovaj zakon, medjutim, nije stigao da bude usvojen u parlamentu pre izbora 21. januara 2007, pa u ovom trenutku, kada su tek počele konsultacije o formiranju nove vlade, nije poznato da li će ovakav predlog izaći i pred novi saziv parlamenta, ili će tekst do�iveti promene.

Predlog zakona olak�ava registraciju udru�enja građana koja je dobrovoljna, a nevladinu organizaciju osniva najmanje troje gradjana. Predlog garantuje slobodu delovanja, ali propisuje i mogućnost zabrane nevladine organizacije koja kr�i Ustav Srbije. Predstavni�tvo stranog udru�enja ima pravo da deluje slobodno na teritoriji Srbije, navodi se u ovom predlogu. I strana nevladina organizacija mo�e biti zabranjena ukoliko kr�i Ustav i zakone, a odluku donosi Vrhovni sud Srbije.

Predlog zakona predvidja da udru�enje mo�e sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način. Omogućeno je da dr�ava, pokrajina i lokalne samouprave daju donacije nevladinim organizacijama. Udru�enja građana koja su iz javnih sredstava dobila subvencije moraju najmanje jednom godi�nje da podnose izve�taj o radu i kori�ćenju sredstava.

Neprofitne organizacije kao mala preduzeća

Ipak, čak i ukoliko Zakon o udru�enjima uskoro bude donet, naprofitno sektor u Srbiji moraće da se izbori za niz drugih zakonskih re�enja kako bi omogućile odr�ivost NVO. Reč je o setu novih zakona o finansijskom polo�aju neprofitnog sektora. Naime, poreski zakoni u Srbiji ne razlikuju NVO od drugih profitabilnih organizacija. Neprofitne organizacije, podjednako kao i profitne, plaćaju PDV, poreze i doprinose za socijalno i zdravstveno osiguranje za zaposlene, kao i porez prilikom nabavke opreme.

List Politika u februaru 2005. godine skrenuo je pa�nju na činjenicu da Prihvatili�te za sme�taj odraslih, iako se brine o socijalno najugro�enijima, plaća porez na dodatu vrednost za hranu koju kupuje za bskućnike. Istovremeno, dodaje list, u restoranu Skup�tine Srbije, poslanici ne plaćaju PDV. Tokom 2005. godine, usvojene su izmene i dopune Zakona o PDV, kojima je ukinut PDV na donacije i humanitarnu pomoć. Time su konačno prekinute apsurndne situacije u kojima je iznos PDV-a na humanitarnu pomoć iz inostranstva često daleko prema�ivao mogućnosti domaćih organizacija kojima je bila namenjena.

Ipak, poreski organi u pojedinim slučajevima donacije iz inostranstva tretiraju kao poklone koji su podlo�ni oporezivanju. Početkom ove godine, poreska policija donela je odluku da Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom) treba da plati porez na donacije iz insotranstva u iznosu od 5%, �to je stopa poreza na poklone, kao i 18% na donacije iz zemlje. Od plaćanja PDV-a oslobađene su samo neke neprofitne organizacije i to u oblastima kulture, nauke kao i registrovane verske ustanove. S obzirom da ih poreska uprava svrstava u mala preduzeća, sve NVO su, po zavr�nom računu, u obavezi da do 10. marta tekuće godine plate porez na dobit za prethodnu godinu.

U odnosu prema neprofitnom sektoru treba pomenuti i činjenicu da dr�ava poreskom politikom ne stimuli�e privredni sektor na davanja u dobrotvorne svrhe i filantropska davanja.

"Povlastice koje su pre nekoliko godina i postojale - recimo za izdatke u neprofitne delatnosti od strane preduzetnika, ukinute su i sada va�e samo za preduzeća. U tom smislu ... predviđeno je da se izdaci preduzeća za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, za�titu čovekove sredine i sportske namene, priznaju se kao rashod u iznosu najvi�e do 3,5% od ukupnog prihoda. Zakonom je takođe predviđeno da se izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvr�eni preko humanitarnih organizacija registrovanih za te namene. Dakle, za humanitarne namene koje donatori - pravna lica i preduzetnici izvr�e preko humanitarne organizacije registrovane za te namene priznaju se u poreskom bilansu donatora u okviru ukupnih napred navedenih izdataka do 3,5 % ukupnog prihoda", navodi mr Tatjana Pavlović - Kri�anić u analizi pravnog okvira delovanja civilnog dru�tva u Srbiji.

Iako postoji Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći, ali ne i Zakon koji se odnosi na poreske olak�ice za davanja u dobrotovrne svrhe i filantropiju. Ispitanici koji su učestvovali u istrazivanju CIVICUS Indeksa civilnog drustva u Srbiji sla�u se da se sada�njom poreskom politikom ne stimuli�u bilo kakvi oblici davanja namenjenih organizacijama civilnog dru�tva.

Nu�no zlo

Istra�ivanje Federacije nevladinih organizacija Srbije (FeNS) o stanju NVO sektora u Srbiji iz 2005. godine pokazalo je da je većina od 516 anketiranih organizacija nezadovoljna odnosom dr�ave prema NVO sektoru. Čak 62% odsto anketiranih smatra da je dr�ava nezainteresovana i da potcenjuje značaj NVO sektora, dok 25% smatra da dr�ava NVO do�ivljava kao suparnike.

Ipak, najče�će pod pritiskom stranih donatora koji finansiraju pojedine sektore reforme u Srbiji, vlada je bila prinudjena da uključi NVO u izradu strate�kih dokumenata, poput Strategije za smanjenje siroma�tva. Jedan od primera dobre saradnje dr�ave i neprofitnog sektora predstavlja i uključivanje �enskih grupa u obuku pripadnika policije kako da se pona�aju u slučajevima kada interveni�u zbog porodičnog nasilja. �enske grupe bile su uključene i u izradu Zakona o nasilju u porodici. Ova saradnja, koja je postojala za vreme vlade Zorana Djindjića, medjutim, skoro je sasvim uga�ena dolaskom vlade Vojislava Ko�tunice.

Sveukupni odnos dr�ave prema neprofitnom sektoru obele�en je nerazumevanjem, a često i antagonističkim stavom prema NVO. Dok postoji odredjena podr�ka "benignim" organizacijama - sportskim ili umetničkim udru�enjima, kao i organizacijama koje često preuzimaju socijalnu ulogu dr�ave, odnos prema organizacijama koje se bave ljudskim pravima, naročito pitanjima ratnih zločina ili Ha�kog tribunala, otvoreno je neprijateljski.

Osim �to o tome svedoči sistem poreskih olak�ica, o podr�ci dr�ave samo jednom delu neprofitnog sektora govori i činjenica da se 40% prihoda bud�eta Srbije iz igara na sreću koristi za finansiranje Crvenog krsta i drugih dru�tvenih organizacija i udru�enja građana koje sprovode programe u cilju za�tite i unapređenja polo�aja osoba sa invaliditetom, ustanova socijalne za�tite, socijalno-humanitarnih organizacija, sporta i lokalne samouprave.

"Dr�ava ima selektivan odnos prema organizacijama civilnog dru�tva. Dr�ava se, recimo, ne me�a u rad kućnih saveta, finansijski donekle podr�ava organizacije koje su usmerene na zdravstvena i socijalna pitanja, sa delom sektora koji je usmeren na smanjenje siroma�tva ima donekle partnerski odnos, a na sportska i kulturno umetnička dru�tva gleda sa simpatijama", navodi se u izve�taju CIVICUS Indeksa civilnog dru�tva. Medjutim, u izve�taju se citira i saop�tenje evropske komisije, prema kome su "pogor�ani odnosi sa delom civilnog sektora i medijima koji su pokrenuli pitanja ratnih zločina, posebno masakra u srebrenici, zatim masovnih grobnica i Evropska komisija smatra da ovakav stav Vlade odra�ava kontinuiranu nemogućnost da shvati ulogu civilnog dru�tva i medija u demokratskom dru�tvu i zabrinjavajućutendenciju ka političkom me�anju u njihov rad". Kroz neprijateljske i etiketirajuće nastupe Vlade prema ovakvim organizacijama i u javnom njenju stvara se veoma negativan odnos prema njima.

Odnos Vlade prema organizacijama koje insistiraju na primeni Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, smanjenju korupcije, neme�anju u rad sudstva, pitanjima vezanim za vojsku, ekolo�kim organizacijama i slično, "umesto partnerskog odnosa uočljiv je najče�će odnos ignorisanja, udru�en s povremenim premlaćivanjima, opstrukcijama, zaplenama, itd", dodaje se u izve�taju CIVICUS Indeksa civilnog dru�tva.

Sveukupno, Vlada neprofitni sektor tretira kao "nu�no zlo", i izbegava da sa nevladinim organizacijama razvije partnerski odnos. Osim �to nema Zakona o udru�enjima gradjana, u Srbiji ne postoje ni dr�avna tela ni strate�ka dokumenta koja bi se bavila neprofitnim sektorom.

Federacija nevladinih organizacija Srbije (FENS) na skup�tini odr�anoj u oktobru 2006. godine zaključila je da je jedan od prioriteta rad na institucionalnom povezivanju sa dr�avnim institucijama i da je neophodno da se uspostavi razgovor između civilnog dru�tva i zvaničnih institucija. Na skup�tini je doneta i odluka da FeNS svoje aktivnosti u narednom periodu usmeri ka izradi strategije za razvoj civilnog dru�tva, kako bi se ovaj značajni segment svakog građanskog dru�tva razvijao na br�i i odr�iviji način.