Povodom cetvrte godisnjice od ubistva Zorana Djindjica
A, dr Zoran Đinđić nije bio samo političar, on je promovisao ideje koje su civilizaciju Zapada uzdigle iz tame srednjeg veka, nadajući se da će one i naš narod izvesti iz tame totalitarizma u svet prosvećenosti, međunarodnog poštovanja, demokratije i savremene Evrope. Nespremnost aktuelne, srpske, politicke elite da nastavi reforme, kao i viziju ubijenog premijera, neminovno je dovela do prebacivanja odgovornosti na druge i, u tom kontekstu, javni diskurs obiluje netolerancijom, ksenofobijom, antisemitizmom i etnickim sukobima. U suštini, nova politička elita, ni četiri godine nakon ubistva dr Zorana Đinđića, nije sposobna da na suočavanju sa zločinima iz '90tih otvori novi izvor neophodne energije. Nespremnošću i neiskrenošću u odnosu na neposrednu prošlost, vladajuca politička elita gura Srbiju ka retrogradnom procesu koji je izoluje od sveta. U nepostojanju moderne vizije Srbije, revitalizovana je srpska konzervativna misao, što ima dve osnovne karakteristike: neodustajanje od teritorija na koje polaže pravo srpski nacionalni projekat i promovisanje vrednosnog sistema čija je osnova antizapadnjaštvo. Ovu orijentaciju u društvu prati i politički radikalizam. Ne radi se samo o marginalnim konzervativnim i ekstremnim političkim snagama. One postaju snaga koja ima podršku tradicionalnih nacionalnih institucija kao što su vojska, SANU, Srpska pravoslavna crkva. Negiranje demokratskih vrednosti provlači se i na koncept ljudskih prava, što se sve česce pretvara u nasilne akcije protiv manjinskih grupa. Kada se ima u vidu ovakva ideološka podloga, onda je lako razumeti brojne rasističke, antisemitske i antizapadne kampanje koje su intenzivno vođene tokom 2004/2006. godine. Loša materijalna i socijalna situacija, politička nestabilnost, informisanje putem elektronskih i štampanih medija (koji su pod kontrolom interesnih grupa kojima radikalizacija društva odgovara) prouzrokovali su inertnost među građanima, doprineli su širenju nacionalizma i ksenofobije i rezultirali nezainteresovanošću građana na polju pokretljivosti, komunikacija i razmene iskustava. Takav stav ljudi rezultira u opadanju interesovanja za aktivnim društvenim angažovanjem i predstavlja ozbiljan problem sa nezamislivim posledicama za krhku demokratiju u Srbiji. Iz svih ovih razloga, LINGVA ce i dalje svojim aktivnostima pokušavati da pozitivno utiče na širenje građanskog aktivizma medju građanima Srbije, sa ciljem da ubrza započeti, ali, trenutno zaustavljen proces reformi, koji je trasirao dr Zoran Đinđić, a čiji je osnovni cilj demokratizacija društva. |
Verzija za stampanje
Nazad na vrh
