Evropske Integracije: Uraditi To!!!

30 April 2004

�82 prema 18 � Procenti Hrvatskih gradjana koji su glasali protiv i za u direktnoj telefonskoj anketi u sklopu "Latinice", debatnog programa Denisa Latina na HTV-u.

European Movement in Serbia

1-og maja, 2004 godine, na Medjunarodni dan rada, gradjani deset evropskih zemalja, sasvim je sigurno, izaci ce na ulice da slave u ogromnom broju. Sto se tice tih zemalja, duga i trnovita avantura koju zovemo "tranzicija" privodi se kraju. One ce i zvanicno postati clanice Evropske Unije, taj nekad, cinilo se, nedohvatljivi grad na brdu, koji svi prizeljkujemo zbog obilja i sloboda koje nudi i daje. Iz bivse Jugoslavije (zavisno od definicije koju koristite, mozete slobodno reci i sa Balkana), samo ce Slovenci imati razlog za slavlje. Samo je Slovenija usla taj krug od deset zemalja.

U medjuvremenu, na Balkanu, stvari ostaju nejasne. Vlade jos misle od Evropskoj Uniji kao od sekundarnom cilju. Glavni cilj za njih jos uvek je NATO ili, bar u nekim slucajevima, njegov program Partnerstvo za Mir. Nedavna istorija konflikta, naizgled, opravdava takav stav. Uistinu, mnogi od ciljeva i ideja na kojima lezi Evropska Unija ostaju nedostizni.

Javno mnjenje u zemljama regiona i dalje je skepticno. Dok istrazivanja specijaliziranih agencija stalno postavljaju podrsku javnosti Evropskim integracijama na vise od 60 procenata, rezultati ne bas najortodoksnijih nacina ispitivanja javnog mnjenja koji se, tu i tamo. sprovode u regionu pozivaju na oprez. Na primer, megapopularni show Denisa Latina, hrvatskog novinara (program je popularan u citavom regionu, zahvaljujuci sve rasirenijim sistemima za kablovsku distribuciju televiziskog signala), sproveo je anketu direktnim pozivanjem telefonskog broja, sa jednostavnim pitanjem, dali ste za, ili protiv, integracije u EU? Rezultati su bili razocaravajuci. 82% gledalaca koji su odlucili da podignu slusalice i daju svoj glas, dali su negativan odgovor.

Slicni rezultati mogli bi se ocekivati i u drugim zemljama regiona. Populacija je skepticna, skoro nasledno, prema svim novim idejama, a isplativost ideje o prikljucenju jednoj super-strukturi tek nekoliko godina nakon sto se jedna driga superstruktura, kojoj su pripadali, raspala u nasilju i krvi (a i ona je u pocetku nosila sa sobom ideju i obecanje o boljem zivotu), ostaje nepoznanica.

Glavni problem ostaje u nivou informacija dostupnih javnosti. Za vecinu politicara u regionu, EU nije nista vise od "jos jedne ideje koji treba prihvatiti zato sto nema drugog izbora." Malo, ako ista, cujemo o aktuelnim problemima, dobrim i losim stranama, dobitcima i zagubama koje clanstvo u EU nosi. Od uzvisenog pitanja gubitka suvereniteta, ugrozenog (sto i jeste slucaj u sadasnjoj Uniji) dominacijom najmnogoljudnijih i ekonomski najjacih zemalja Unije, do specificnih problema poljoprivrednih subvencija i pristupa razvojnim fondovima. Malo je pomena, recimo, da ce zemlja obilja koja se odaziva na ime Zapadna Evropa ostati zatvorena za armije nezaposlenih koji jedva cekaju dan kad nece morati da cekaju danima ispred ambasada Evropskih drzava, kako li bi dobili taj bescenjeni komad papira zvani "Schengen Visa."

Gde je u citavoj toj prici nevladin sektor?

To je "pitanje za milion dolara (ili evri, ako zelite)? Tehnicki, sve sto doprinosi razvoju i ojacanju gradjanskog drustva u regioni, proporcionalno povecava sanse ovih zemalja za evropsku integraciju. Iz tih razloga, vrlo je malo toga sto je direktno i iskljucivo posveceno evropskim integrativnim procesima. Cinjenica da nase liste linkova sadrze uglavnom vladine izvore informacija (ministarstva, agencije koje se bave evropskim integracija, i slicno) dovoljno je dobra ilustracija za tu situaciju.

Ipak, postoji nekoliko analitickih instituta i "think tankova" koji su ukljuceni u promotivne aktivnosti, kao sto je saradnja Euro Balkana i nedeljnika "Aktuel u Makedoniji, onda napori u nekoliko medija u Bosni i Herzegovini ("Dani" i "Slobodna Bosna") i slicne aktivnosti u ostalim drzavama regiona. Isto tako, Gradjanski Pakt za Jugoistocnu Evropu radi na kampanji za ukidanje viznog rezima, dok Agencija za lokalnu demokratiju promovise i primenjuje sistem medjugranicne i regionalne saradnje, tako bitan za citav proces integracija. kuda.org u suradnji sa Gradjanskim Paktom i V2 Institutom iz Nizozemske, organizovace Trans_Evropski Forum u Novom Sadu, a slicne aktivnosti i konferencije, manje ili vece, planirane su i u ostalim drzavama regiona.

Isto tako, u toku je nekoliko kampanja i inicijativa izvan regiona. Verovatno najvaznije od svih je incijativa "Evropa odozdo", pokrenuta od nekoliko italijanskih nevladinih organizacija, koja je koalicija za Evropsku integraciju koja ce biti humanija, socijalno osvestena i, najvaznije, sigurnija u krajnji ishod. U stvari, "Evropa odozdo" je vec startovala sa inicijativom o donosenju svesne politicke odluke o integrisanju regiona u EU, sa specificnim vremenskim rokovima i programima aktivnosti. Takva demonstracija politicke volje od strane EU, smatraju u "Evropi odozdo", ima vise sansi da stabilizira i umiri Balkan, puno vise od bilo koje druge inicijative koja dolazi iz Brisela.

Tu je i problem standarda koji drzave aspiranti treba da ispune. Nekoliko zadnjih izvestaja Evropskog parlamenta, na primer izvestaji o manjinama ili o medijima, salju zbunjujucu poruku zemljama Zapadnog Balkana. Prema tim izvestajima, neke drzave clanice EU, kad bi morale da danas ponovo apliciraju za clanstvo u Uniji, bi vrlo verovatno pale, ako se promene kriterijumi koji su postavljeni tako cvrsto pred drzavama regiona. Stanje medija u Italiji ili Spanjolskoj je, prema izvestajima, puno gore nego sto bi se ocekivalo. Druge evropske drzave imaju problema sa nivoima ksenofobije i rasizma u svome drustvu.

Ipak, stvari se krecu napred. Vecina drzava Zapadnog Balkana je vec potpisala Ugovore o stabilizaciji i pridruzivanju, a BiH i SCG ulaze u proces pregovora. Ti pregovori se polako krecu, usporeni uglavnom zbog slabe suradnje i ispunjavanja obaveza prema Haskom Tribunalu. Makedonija je aplicirala za status kandidata pre par nedelja, a Hrvatska je dobila pozitivni avis i ocekuje da i zvanicno dobije status kandidata.
Konacno, ono sto nam je potrebno je promena u nacinu razmisljanja. Za vecunu ljudi - a to misljenje je samo pojacano stavovima politickih elita - Evropska unija je nesto sto ce u trenutku resiti sve nase probleme. Sledeca recenica je ponavljana toliko mnogo puta, da postaje trivijalna i banalna. Ipak, evo je jos jednom.

Ono cemu bi trebalo da tezimo, u krajnjoj liniji, je situacija u kojoj smo postigli nivo razvoja koji nam daje privilegiranu poziciju da ce EU biti vise nego rada da nas vidi u svojim redovima (pitajte Norvezane kako je to fina situacija!), a mi cemo razgovarati dali nam to donosi dovoljno pogodnosti da bi bilo zgodno da se uclanimo. U osnovi, trebalo bi da ciljamo postizanju evropskih standarda, zato sto bi clanstvo trebalo da bude podredjeno tim standardima, a ne obrnuto, kao sto je sada slucaj.